Modeli odnosa crkve i države
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8

Садржај
Увод ...................................................................................... стр. 3
Модел државне
цркве и признатих цркава, верских заједница ........... стр. 4
Модел потпуне одвојености државе и цркве .............. стр. 5
Модел кооперативне
одвојености државе и цркве ........................................... стр. 7
Увод
Кроз историју односи цркве и државе, били су различити и поменљиви. У првим заједницама није била јасна разлика између религије и политике. Држава је деловала као верска заједница, јер је суверен у исто време био и врховни свештеник. Понекад је до настанка ове две долазило у исто време, а понекад је вера утемељивала државу. Тек када су се верске улоге одвојиле од политичких дошло је и до зачетака цркве и државе. Односи цркве и државе кретали су се на јако великој скали, од потпуне потчињености државе цркви, до апсолутне власти државе. Историјски развој односа цркве и државе, доводи до настанка три модела односа цркве и државе.
Модели односа цркве и државе
Посматрајући односе религије и политике, односно цркве и државе уочавају се три преовлађујућа односа у која се могу сврстати све савремене државе:
Модел државне цркве и признатих цркава, верских заједниоца,
Модел потпуне одвојености државе и цркве,
Модел кооперативне одвојености државе и цркве,
Модел државне цркве и признатих цркава,
верских заједница
У неким земљама је држава задржала извесне институционалне везе са црквама и верским заједницама, успостављене у ранијим прериодима. У Уједињеном Краљевству постоји таква веза државе са Англиканском Црквом, чији је Врховни Управитељ сам британски Монарх и којом у пракси управља Синод – тело под влашћу Парламента. Чланови Горњег дома Парламента (Дом Лордова) су по функцији и 26 англиканских бискупа који у главном не гласају о законима који се не тичу Цркве. Сво црквено законодавство је у суштини истовремено и државно, тако да не постоји посебно канонско право ван општег правног система. У Грчкој је Уставом Републике Православна црква призната као преовлађујућа, а Устав Грчке Цркве је државни парламент изгласао у форми закона.
Модел државне цркве или верске заједнице се, међутим, последњих година напуста у неким европским земљама у којима је постојао од давнина. Тако је Краљевина Шведска 2000. гдоине укинула лутеранској Цркви Шведске статус државне цркве, што се није догодило у суседној Норвешкој.
Овај модел даје примат једној цркви, верској заједници, над другима. У државама са више верских заједница и овим моделом може доћи до верске нетрпељивости па чак и до сукоба верских заједница.
Модел државне цркве се задржао у: Грчкој, Енглеској, Норвешкој и Данској. Док су у Шведској, Србији, Мађарској, Шпанији и Пољској цркве добиле статус, признатих цркви, историјских и традиционалних цркава.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]